-April. Najdosadniji
mesec. Uvek se trpa gde mu nije mesto, i obožava da je u centru pažnje. Trudim
se da ga ignorišem, ali tada počinje da me vuče za rukav, spotiče, plače i
arlauče. Pravi scene u redu u pošti, ili u supermarketu. Zato u tom periodu i
ne izlazim iz kuće. Zapravo, ne izlazim iz kreveta. Kada baš moram, odvučem se
do toaleta, al' ne tražim svoj odraz u ogledalu.
Eh,
taj april... Svako malo, iz kalendara išutira nekoliko januarskih dana. Ništa
bolje ne prođu ni februar, ni jul, ni oktobar, ni avgust, a ni ostali meseci.
Čak se i sam sa sobom prepire. Tako mi posle petog aprila bude dvanaesti.
Dvanaesti april traje četiri dana, bar.
Ne
znam šta da radim više. Znaš, ima praktičnih problema kada te u februaru greje
aprilsko sunce. Izađem iz stana u majici i bermudama, a napolju temperatura
ispod nule. Bolešljiv sam tokom čitave godine, sve zbog aprila...
- Moje
"Šta ima, kako si?" postavljeno je reda radi. U najgorem slučaju
očekivao sam: "Nema ništa, dobro sam.". Ovo me zaista nije zanimalo.
- Ah, tako.
Nema ništa, dobro sam. Šta ima kod tebe, kako si ti?
