Tromo je otvorio kapke natekle od nespavanja. Nešto se promenilo. Pokušao je da
usredsredi pogled na stranu odakle je dopiralo kretanje vazduha koje je osetio
na licu.
- Nećeš moći još
dugo tako.- reče mu kengur koji je na prednjim šapama imao roze bokserske rukavice.
Nešto definitivno nije u redu. Zbog
nesanice sam počeo da haluciniram. Kenguri ne lete.- Kenguri ne lete. -
promuca.
- Ok, ako je to tvoj najveći problem, evo, staću na oblak.- kengur se smestio
tako da su im glave bile u istom nivou, na pola metra udaljenosti.- Sada, reci
mi, šta to radiš?- pogleda ga ljubopitivo, kao što dvogodišnjak posmatra
tvrdokrilca, koji leži na leđima i batrga nogama kroz vazduh, nesiguran
da li da mu pomogne ili da ga zgazi da bi čuo ono pucketavo kvrc.
- Ne bi trebao ni da pričaš. A ni da stojiš na oblaku. Nije mi jasno zašto
pričam sa tobom kada znam da haluciniram...
Jak direkt prekide njegov monolog.
- Fokusiraj se! Šta ti radiš ovde?
Bol je osvetlio svaki kutak njegovog mozga. Ovo
nije... Kengur ga udari, ponovo i ponovo. Pašću! Šta... - VISIM!-vrisnuo je, pomerajući glavu levo, desno u
nameri da izbegne udarce.- Visim! Prestani!
- Bravo. Vidiš da nije bilo teško. Kako si se našao u ovoj situaciji?
Da li sam normalan? Pričam sa kengurom,
koji me udara kao da je Ali. Kengur zamahnu.
-Planinario sam - brzo izgovori, - i izgubio sam oslonac kada je počeo zemljotres. Klizao sam nekoliko metara, i uhvatio se za ovaj maslačak.
-Planinario sam - brzo izgovori, - i izgubio sam oslonac kada je počeo zemljotres. Klizao sam nekoliko metara, i uhvatio se za ovaj maslačak.
- Tebi to ima smisla? Osoba od osamdesetak kilograma mesecima se drži za
maslačak? Bez hrane, vode i odmora?
- Sedamdesetosam.- mehanički ga ispravi.- ŠTA?! Toliko sam već ovde?!
Kengur zacokta. –Eon, sekund... U čemu je razlika? Šta ti je plan? Da zauvek
visiš tako, držeći se za tu biljčicu?
- Samo odmaram. Nastaviću da se penjem čim prikupim dovoljno snage.
Kengur približi svoju njušku na nekoliko centimetara od njegovog nosa. - Zar ne
misliš da je nemoguće penjati se uz mermerno glatku planinu?
- Ali ovo nije...- Zaustavio je kengurovu pesnicu svojim licem. – Koji ti
je...- Pogledao je u kengura koji se samozadovoljno osmehivao, a potom u
planinu koja je ličila na... ne, sada je to bila sivocrna, mermerna nadgrobna
ploča veličine planine. Samo nedostaju
slika, ime i prezime, i datumi...
- I to može da se sredi.- reče kengur, kao da mu čita misli. – Mogu da uradim
tvoj lik preko čitave planine. Bilo bi to moje monumentalno delo.- napravi malu
pauzu.- Shvataš? Monumentalno...?- očekivao je reakciju od njega. – Nije ti
smešno,a? Nema veze.- Počeša se desnom rukavicom iza levog uha, i namršti se
kao da se nečega priseća.- No, evo te, stojiš na oblaku i držiš procvetali
maslačak u ruci...
- Ne stojim. Nije...- Kengurov udarac okrenu mu glavu ka žutom cvetu. – Ali...
Kako?
- Nema tu mnogo šta da se priča. - nastavi kengur i udari ga još jednom.
Dozvolio mu je nekoliko sekundi da gleda u paučinasto belu kupolu maslačka, a
onda nežno dunu i rasprši mu je u lice. –Ti sada pokušavaš da shvatiš previše
informacija, da za svako Zašto nađeš Zato, međutim nisi baš sposoban za to.
Pomoći ću ti i ukratko reći šta se dešava. Načulji uši slepče! Dakle: Bla, bla,
bla, bla! Pusti tu biljku dok nije počela da truli. Znaš da to treba da uradiš.
Nekoliko trenutaka samo je piljio u kengura, pokušavajući da vidi bilo kakavu
emociju u njegovim očima. Tamo nije bilo podsmeha kao što je očekivao. Nije
bilo ni sadističkog uživanja. Jednostavno, u kengurovim očima, na kengurovom
licu nije bilo ničega. - Da, znam. - prošaputa i sklopi oči.
Samo na trenutak,
kroz kengurove oči prolete senka spokoja, koja se pretvori u vodopad besa kada
vide da planinareva šaka čupa maslačak. Bez ikakvog zvuka, planina poče da se
urušava.
Dok je gravitacija povećavala ubrzanje planinarevog tela, on privi ostatke
maslačka na grudi, i zaspa. Nije osećao kako mu kengur seda na grudi i
pesnicama besomučno zasipa lice.