April

              -April. Najdosadniji mesec. Uvek se trpa gde mu nije mesto, i obožava da je u centru pažnje. Trudim se da ga ignorišem, ali tada počinje da me vuče za rukav, spotiče, plače i arlauče. Pravi scene u redu u pošti, ili u supermarketu. Zato u tom periodu i ne izlazim iz kuće. Zapravo, ne izlazim iz kreveta. Kada baš moram, odvučem se do toaleta, al' ne tražim svoj odraz u ogledalu.

               Eh, taj april... Svako malo, iz kalendara išutira nekoliko januarskih dana. Ništa bolje ne prođu ni februar, ni jul, ni oktobar, ni avgust, a ni ostali meseci. Čak se i sam sa sobom prepire. Tako mi posle petog aprila bude dvanaesti. Dvanaesti april traje četiri dana, bar.

               Ne znam šta da radim više. Znaš, ima praktičnih problema kada te u februaru greje aprilsko sunce. Izađem iz stana u majici i bermudama, a napolju temperatura ispod nule. Bolešljiv sam tokom čitave godine, sve zbog aprila...

             - Moje "Šta ima, kako si?" postavljeno je reda radi. U najgorem slučaju očekivao sam: "Nema ništa, dobro sam.". Ovo me zaista nije zanimalo.

             - Ah, tako. Nema ništa, dobro sam. Šta ima kod tebe, kako si ti?