Čamac na sredini okeana – Dnevnik morskog idiota

Dan prvi: Na vidiku ništa osim horizonta. Cilj je suviše daleko i mrzi me da veslam. Dremnuću malo.

Dan drugi: Izrazito je glupo što sam krenuo na ovo putovanje sam. Zaboravio sam i razloge zbog kojih sam pošao. Veslao sam neko vreme. Nigde kopna na vidiku. Odustajem. Dremnuću malo.

Dan treći: Naišao sam na sirenu. Ili je ona naišla na mene. Predivna je. Lepo je imati nekoga sa kim možeš razmenjivati misli. Otišla je sa zalaskom sunca. Bedak. Dremnuću malo.

Dan četvrti: Sirena se nije pojavila. Klonuo sam duhom. Dremnuću malo.

Dan peti: Najduža obdanica u mom životu. Ni traga od sirene. Dremnuću malo.

Dan šesti: Prespavao sam dan.

Dan sedmi: „Pukao“ sam oko 11:57. Gonjen besom veslao sam do podneva. Iscrpljen sam. Dremnuću malo.

Dan osmi: Uhvatio sam zlatnu ribicu. Čini se da nema nameru da mi ispuni želje. Imam ja vremena... Dremnuću malo.

Dan deveti: Ribica se nadula i smrdi. Vratiću je u vodu. Pluta. Ne vredi uznemiravati se oko toga. Dremnuću malo.

Dan deseti: Ne znam šta ću od sebe, niti šta ću sa sobom. Veslaću, pa šta bude. Kasnije ću da dremnem malo.

Osmeh

Ušao je u kuhinju. Naslonio ju je na radni sto, i zagledao joj se u oči. Nije osećao nikakvu emociju. Nema tuge, besa ili razočarenja. Samo praznina i neumoljiva logika. Tihim, ravnim glasom počeo je da postavlja pitanja.

- Gde su devojčice?

- U vrtiću, gde bi bile.

Raskopčao joj je nekoliko dugmadi košulje.

- Zašto  nosiš „srećni“ brus?

- Šta se dešava? Kakva su ti to pitanja?

Nervozno je prebacila kosu iza uha.

- Kako to da si u ovo vreme u stanu?

- Izašla sam ranije.

- Zamolio bih te da ne lažeš i ne vrdaš. Što pre završimo, pre ćemo početi. Zašto si sada u stanu?

Iznenađeno je gledala u njega.

- Šta da završimo i šta da počnemo?! Jesi li dobro? O čemu ti, čoveče, pričaš?!

Pokušala je da mu opipa čelo. Samo je odgurno njenu ruku.

- Odgovori mi.

- Idiote, danas nam je godišnjica! Htela sam da nam pripremim nešto!

- Kakva ironija. Godišnjicom se naziva i godina dana od smrti osobe.

Udarila mu je šamar.

- Da li si ti čuo šta sam rekla?

Zgrabila ga je za košulju, i iako dosta sitnija od njega, protresla ga.

- O čemu pričaš?!! Šta se dešava?!!

Osetio je da joj glas podrhtava. Bila je na ivici suza.

- Jutros sam prolazio ispred zgrade kompanije u kojoj radiš. Video sam vas.

Sklonila je ruke sa njega i, na trenutak, naslonila se na sudoperu. Nasula je sebi čašu vode, otpila gutljaj i umornim glasom sa dozom ironije upitala:

- A šta si to video?

- Tebe kako pažljivo slušaš i upijaš svaku reč. Njega kako priča. Tebe kako se smeješ. Bio sam desetine metara od vas, ali znam da su ti oči sijale – lice jeste. Nisam te odavno video tako vedru. Životnu. Sve to trajalo je nekoliko sekundi. Za mene – čitavu našu budućnost. Otići ću po devojčice, i usput im objasniti zašto više nećemo živeti zajedno.

Nemo je gledala kako se vrata iza njega zatvaraju.

Poverenje

- Hej ovčiceeee...! Hajde napolje, da se igramo.

- Ne mogu. Tata mi je rekao da ne napuštam tor.

- Ne verujem svojim ušima! I dalje slušaš matorce?! Hajde napolje da se zezamo, vidi kako je lep dan.

- Ne znam baš... Ko si ti uopšte? Nisam te do sada viđala.

- Kako ko sam??? I ja sam ovca, kao i ti.  Jeste, dlaka mi je crna, ali svejedno imam četiri noge – baš kao i ti, rep – kao i ti, njušku, oči, uši – sve kao i ti. Nisi me viđala, jer sam tek stigao u ovaj kraj. Pobegao sam od kuće. Nisam više mogao da slušam staru kako mi drobi nemoj ovo, nemoj ono... Hajde sada izlazi, nećemo traćiti dan pričajući kroz ogradu.

Iskrala se iz tora i bojažljivo prišla da se upozna. Videla je osmeh u očima pridošlice, ali ne i na licu. Kada je bilo suviše kasno, shvatila je i zašto je tako.

Nije umrla od povreda nanetih oštrim zubima. Umrla je u ćošku tora. Izgladnela. Žedna. Neispavana. Potpuno paranoična. Okružena ovcama koje su se pretvarale da su ovce. Ko zna šta su zapravo. Umrla je mučena strahovima. Mučena pitanjima sa beskonačnim brojem tačnih odovora.

Umrla je od samoće.




Kliknite OvDe da pogledate Majolinicin strip na temu ove priče...