Čamac na sredini okeana – Dnevnik morskog idiota

Dan prvi: Na vidiku ništa osim horizonta. Cilj je suviše daleko i mrzi me da veslam. Dremnuću malo.

Dan drugi: Izrazito je glupo što sam krenuo na ovo putovanje sam. Zaboravio sam i razloge zbog kojih sam pošao. Veslao sam neko vreme. Nigde kopna na vidiku. Odustajem. Dremnuću malo.

Dan treći: Naišao sam na sirenu. Ili je ona naišla na mene. Predivna je. Lepo je imati nekoga sa kim možeš razmenjivati misli. Otišla je sa zalaskom sunca. Bedak. Dremnuću malo.

Dan četvrti: Sirena se nije pojavila. Klonuo sam duhom. Dremnuću malo.

Dan peti: Najduža obdanica u mom životu. Ni traga od sirene. Dremnuću malo.

Dan šesti: Prespavao sam dan.

Dan sedmi: „Pukao“ sam oko 11:57. Gonjen besom veslao sam do podneva. Iscrpljen sam. Dremnuću malo.

Dan osmi: Uhvatio sam zlatnu ribicu. Čini se da nema nameru da mi ispuni želje. Imam ja vremena... Dremnuću malo.

Dan deveti: Ribica se nadula i smrdi. Vratiću je u vodu. Pluta. Ne vredi uznemiravati se oko toga. Dremnuću malo.

Dan deseti: Ne znam šta ću od sebe, niti šta ću sa sobom. Veslaću, pa šta bude. Kasnije ću da dremnem malo.