Šoping u Tempu

Ono što me muči proteklih sedmica jeste nedostatak odgovarajućih reči. Ne znam kako da opišem činjenicu da postajem rupa koja izvire i uvire sama u sebe.

            Zapravo, čitav moj odnos sa rečima je malo neobičan. Većina ljudi ih kontroliše, meni to retko uspeva. Obično izleću iz mojih usta, uglavnom stvarajući nepovezane rečenice, čineći neprijatnu situaciju još neprijatnijom.

            Na primer, otišao sam do „Tempa“ u šoping. Gurajući kolica, polako prilazim policama sa kozmetikom. Pažnju mi privlači simpatična plavuša levo od mene, koja takođe razgleda kozmetiku.

            Pod simpatična mislim skladno građena, lepuškasta, u džinsu, čizmama i kratkom kaputu. Odlučio sam da stupim u akciju:

-          Vidim i ti koristiš Nivea stick?

-          A šta to tebe briga?!

Uh! Prvo sam pomislio da je strašno ružna kada je ljuta. Drugo,očekivao sam različite odgovore, od kojih bi većina vodila ka kafici, upoznavanju i istovremenom, obostranom zaključivanju da smo stvoreni jedno za drugo. Naravno, suvišno je reći da bi seks bio fenomenalan i to ako nismo raspoloženi. Njen odgovor me je zatekao spuštenih pantalona, bez dugih gaća, na minus dvanaest.

-          Pa, ne, samo sam mislio...ovaj, ja sam Jovan, i ja ovaj...mislim isto koristim taj stik...i onda sam, ovaj...mislio....

Hitro sam napravio mentalnu zabelešku da treba da prestanem da koristim reči `ovaj` i `mislim`.

-          Šta si mislio?! Da sad treba da ti rodim decu zbog toga?!

-          Ne, samo sam mislio...

Dok sam izgovarao prokletu reč, setio sam se da već imam mentalnu zabelešku na tu temu. Naravno, traženje iste uzrokovalo je pauzu u radu na relaciji, mozak-jezik, i samo sam pokretao vilicu u prazno. U mom svetu ova pauza trajala je dobrih devetnaest minuta i četrdesetčetiri sekunde, dok je u realnom vremenu trajala oko dve milisekunde.

            Plavuši je, očigledno, neko mnogo tresao kavez tog dana. Prišla  mi je korak bliže, ugrožavajući mi lični prostor, i prosiktala:

-          Šta, nisam dovoljno dobra za tebe?!

Gledao sam je kao krava mrtvo tele. Već smo počeli da privlačimo, savršeno nepotrebnu, pažnju ostalih kupaca. Kao da mi nije dovoljno što ću do kraja života morati da živim sa ovim debaklom, već ću morati biti svestan da postoji i nekoliko svedoka koji će prepričavati čitav događaj.

Po mozgu je počela da mi pluta rečenica Ko Nana – Čoveka Čvrsto Rešenog Da Ubije Zmaja:

-          Kada ispred sebe vidiš zmaja, hrabrost i mač neka ti budu štit.

Ko Nan je uvideo nekoliko mana svoje genijalne zamisli kada se ispostavilo da je, ipak, zmaj bio čvršće rešen da se ne odrekne svog života. Odlučio sam da ignorišem Ko Nanovu mudrost. Zgrabio sam ručke kolica, napravio pokret rukom kao da dajem gas na KAWASAKI WSR 750 i počeo da se udaljavam od nje.

            Da nisam imao imaginarnu kacigu sa zatamnjenim staklom, i da nisam u sebi oponašao zvuke motora, verovatno bih čuo šta mi dobacuje. Da, stvarno sreća što mi je staklo kacige zatamnjeno, inače bi svi u „Tempu“ videli kako sam pocrveneo, a to bi dodatno ugrozilo moje samopouzdanje.

            Ima li potrebe da kažem da od tada kozmetiku kupujem preko kataloga....?