Sećanja

Rad: Branko Tešević
http://www.facebook.com/tesevic.branko

         Naučnici tvrde da su od zaborava najbezbednija ona sećanja koja smo stekli pod ustiskom jakih emocija ili karakterističnih mirisa.

Spustio je novine i zamislio se nad rečenicom koju je pročitao. Razmišljao je o onome čega se seća, razmišljao je o danima koje je proživeo. Shvatio je da je njegov život sačinjen od detinjstva, sive rupe, mrlje smaragdno zelene boje isprskane ljubičastim tačkicama, i sivila koje sada živi.

Najednom umoran, okrenuo je list novina. Podnaslov „Milioner sa dva razreda osnovne škole“ lansirao ga je u detinjstvo. Video je sebe kako kleči u dvorištu, iza kuće, na zemlji još vlažnoj od lake letnje kiše i pravi rupu. Uspravio se i pogledao u zaprljane farmerke. Znao je da će biti ukoren, ali u tom trenutku  jedino je bilo bitno igrati se klikerima.

Sutradan mu je koža zglobova desne šake bila suva i ispucala. Nije to bilo ništa što pita od jabuka nije mogla da zaleči.

Eh, pita od jabuka... Prenuo se iz razmišljanja. Presavio je novine i odložio ih pored tanjira na kom je bio polupojeden doručak. Obukao je jaknu i izašao iz kuće.

Napolju ga je dočekalo rano proleće. Mirisalo je na okovratnik kaputa. Prokleti okovratnik koji je upio miris parfema nanošenog na vrat. Više nije znao da li je ikada omirisao taj parfem, ali u rano proleće taj fantomski miris uvek ga je šamarao.

Malaksalo je seo na stepenik ispred vrata. Zapalio je cigaretu. Duvan. Deda. Čvornovate šaka koje ga gladi po kosi. „Matori, da učiš škole za ginekologa.“, odzvanjao mu je promukli glas po glavi. Usne mu se razvukoše u tužni, tužni osmeh. Delimično što taj priprosti čovek sada, verovatno, prosipa bačve meda na izvorištu medne reke negde u raju, a delimčno što je shvatio starčeve reči.

Ugasio je cigaretu i vratio se da dovrši doručak.