PTSP

-Samo da vas podsetim, imate još dvanaest minuta.

-Ne brinite, doco, ostaće nam i viška vremena. Možete da nastavite da razmišljate o čemu god da ste razmišljali do sada.

- Ali, ja...

-Molim Vas, nemojte me prekidati. Traćite mi vreme. Dakle, sve je počelo kada sam jednog utorka došao ranije sa posla i zatekao suprugu 'na kamari' sa, meni, nepoznatim mladićem.

                Supruga mi je u prvih nekoliko sekundi bila prilično iznenađena, a onda je počela da zamuckuje: „Znaš, ovaj...on je meni...ovaj...samo pomagao, jer, ovaj...strašno me je svrbela G tačka, i ovaj... on je bio u haustoru, ovaj, kada sam dobila taj napad, i ovaj...Znaš, mili, čitala sam da to može da bude vrlo opasno, pa čak i smrtonosno, ako se ne tretira na vreme.“

                Pogledao sam u još uvek nagog mladića, koji me je gledao kao svinja nož,  i rekao sam im da mogu da se obuku ako su završili sa češanjem.  Znate, doktore, malo sam homofobičan i bilo mi je neprijatno da stoji onako bez odeće... Užurbanim i nesigurnim pokretima, počeo je da navlači odeću na sebe. Ona je samo ogrnula kućnu haljinu. Pitao sam da li je negde videla rešenje za porez za posedovanje pištolja, jer sam planirao da platim neke račune, pa da završim sve odjednom, i  zamolio je da mi skuva kafu.Ponudio sam i njega. Odbio je,i izleteo iz stana, uz izgovor da mora na predavanja.

                Doco, taj dan mi je bio jedan od najlepših od početka našeg braka. Služila me je kao da sam Solomon, pravila mi omiljene sendvič-tostiće, dozvolila da ih jedem u dnevnoj sobi dok gledam tv, cedila mi pomorandže, masirala me, spremila mi toplu kupku, a ne moram da Vam pričam kako se noć završila.

                Znači, ne znam šta joj je bilo, ali je to i takvo njeno ponašanje trajalo do četvrtka. Posle toga sve kao i pre.

U nedelju, krenem do streljane, da se malo ispucam. Na pola puta shvatim da sam zaboravio novac, i krenem nazad, ka stanu. Znate, posle streljane odem sa momcima na piće...

                Zamislite moje iznenadjenje kada sam došao u stan i ugledao suprugu usta punih znate-već-čega nekog nepoznatog mladića; ali nije to onaj od utorka. Uglas su počeli nešto da mucaju, a ja ih ućutkam pokretom ruke. Odem do sobe, uzmem novčanik i dam mu 500din. On gleda u mene, a ja mu kažem da je to mala nadoknada za pomoć mojoj supruzi i uklanjanje svraba u predelu njenih krajnika. On i dalje unezvereno gleda u mene. Tutnem mu pare u ruku, i kažem supruzi: „U toku sledeće sedmice moramo posetiti nekog specijalistu. Ne znam šta ćeš raditi ako te zasvrbi želudac.“ Iskreno, doco, nikada nisam čuo za takav slučaj, ali nikada se ne zna...

                Kako sam išao ka centru, ponudim momku prevoz. Gre'ota da se maltretira po gradskom. On, prebledeo, odbije.
                E, od te nedelje, moj doktore, nastaju problemi. Dođem uveče kući, ona ospe po meni i drvlje i kamenje. Ja u čudu. Ne znam šta se dešava. Tek je osam sati. Sa momcima sam popio samo jedno pivo, što će reći - trezan sam. Nikada je nisam prevario, niti sam imao želju. Premotam u glavi sve datume- ništa nisam zaboravio. A ona zapenila. I sve priča kako ja nju ne volim, kako meni ni malo nije stalo do nje, kako je ne poštujem kao osobu, da bi mogla da umre i da ja to ne bih primetio, zatim se vratila na to da je ne volim, da naš brak ne postoji, niti je ikada....

                Kada se konačno zaustavila, i počela malo da dolazi sebi, ja je zamolim da mi napravi đus, a ona me gađala pomorandžom. Zamislite! Baca hranu... To je greh... Deca u Etiopiji gladuju, a ona tako. Sreća, pa sam pomorandžu uhvatio.

                Sutradan, donesem joj nekoliko saksijica kaktusa, inače njenog omiljenog cveća, omiljenu, zaljućenu čokoladu i jednu divnu ogrlicu. Devojka u juvelirnici mi je rekla da sam sa njom i da sam napravio neku glupost i da njoj donesem takvu ogrlicu, da bi mi sve oprostila.

                Saksije je istresla na persijski tepih, koji je, inacače, ona kupila. Ogrlicu je pokidala. I zamislite, opet me gađala hranom, tj onom čokoladom. Sve vreme je histerisala i vrištala kako je ne volim. Vređala me, a u pauzama kada bi zastala da udahne, streljala me onim njenim slatkim okicama.

-          I, šta ste vi uradili povodom svega toga?

                -  Što bi i svako normalan na mom mestu. Uzeo sam usisivač, sredio tepih, bacio jadne kaktuščiće i pokupio delove ogrlice. Nakon toga, otišao sam da gledam tv, grickao onu čokoladu i kada sam je pitao da mi napravi đus, začuo sam lomljavu iz kuhinje. Otrčao sam do tamo, a ona je stajala iznad polupanog sokovnika sa, moram priznati, malo lucidnim osmehom na licu.

U narednih mesec dana, prestala je da nam sprema obroke, da pere moju odeću, da briše prašinu, i uopšte da sređuje stan. Da, prestali smo i da pričamo. Insistirao sam da razgovorom rešimo probleme, ali me je gađala kristalnim čašama. Znate, u setu ih je bilo dvanaest. Predlagao sam da idemo kod savetnika, a tada je prešla na tanjire.

Jedno veče kasno sam došao sa posla i bez tuširanja hteo da se sručim u krevet. Tamo sam zatekao nekog mladića. Zamolio sam ga da pređe u dnevnu, na kauč. Bez reči je ustao i otišao. Znam šta mislite doco, i u pravu ste. Poneo sam se kao loš domaćin, i još uvek me malo peče savest zbog toga.

Sutradan me je sačekala sa papirima za razvod. To se očigledno dugo spremalo. Ne znam kako mi je promaklo.

- Treba samo da potpišeš, ja već jesam.

Znao sam da nemam izbora i da je situacija krajnje ozbiljna, čim je ona progovorila sa mnom. Bez rasprave sam potpisao i zatražio 20€ od nje.

- Zašto da ti ih dam?!

- Sećaš se kada smo pre devet i nešto godina ležali u studenjaku i maštali o našem venčanju?

- 'ajde neka bude da se sećam.

- E, pa ti si rekla da ako ikada dođe do razvoda, da ću se JA razvesti od TEBE. Kladili smo se u 20€, a ti si ih upravo izgubila.

Tada me je gađala penkalom, i istrčala iz sobe.

- A vama je vreme upravo isteklo. Nastavljamo za sedam dana?

                - Fino, ionako moram da idem. Ne bih da propustim vreme za posete u bolnici za mentalno labilne. Bojim se da se više nećemo videti, doco. Putujemo u Švajcarsku. Tamo imaju jedan lep sanatorijum, gde joj mogu pomoći. A i mogu da provodim mnogo više vremena sa njom.

                - Zašto ste vi uopšte danas došli kod mene?

                -Pobogu, doco, rođena bivša žena me upucala. Morao sam da proverim da li postoji opasnost da obolim od post-traumatskog stresa...