Ljubići Vs Život

            Imao je pauzu od dva sata do sledećeg predavanja. Odlučio je da ode do kafića koji se nalazio u sklopu zgrade fakulteta. Po običaju, tamo je zujalo kao u košnici, i nije bilo slobodnih mesta. Pomislio je da mora stajati za šankom, a onda primetio da mu neko maše. Zaputio se ka stolu koji se nalazio u ćošku najudaljenijem od ulaza.

            Brineta, pomalo azijskih crta lica, razvukla je pune usne (stvorene samo za jedno) u širok osmeh.

            „Želiš da me zaslepiš osmehom?“, upita je, i nage se da je poljubi u  obraz. Malo je pomerila glavu i to se pretvorilo u poljubac krajevima usana. Bio je blago iznenađen, ali je to prikrio.

            „Nismo se odavno videli“, reče mu dok se smeštao na stolicu do nje. Razmišljao je šta da kaže, a njoj zazvoni mobilni. „Samo da se javim,ok? Zdravo ljubavi... (nevin izraz prepun obožavanja zaposede joj lice) Evo me na faksu, upravo sam naletela na koleginicu koju nisam videla sto godina. Ne ljutiš se ako otkažem naše viđanje, da se nas dve malo ispričamo?... Tara, pričala sam ti o njoj... Po običaju, nisi me slušao. (tužan i povređen izraz) Večeras?! Hmmmm.... Teško, a ni narednih nekoliko dana... Dobila sam pre pola sata... Okej. I ja tebe. Ćao.“

            „Tara, kažeš? Lepo mi je ime.“

            „Lakše mi je tako nego da objašnjavam.“

            „Dobro, kod tebe ima novosti. Pričaj. Glumiš za oskara, ili si se zaljubila?“

            „Ne budi drzak.“ (neverica i izraz duboke povređenosti borili su se za prevlast na njenom licu)
            „Dovoljno te poznajem. Ne rasipaj glumački talenat na mene.“

Isplazila  mu se. „Prvo ti meni reci da li si pronašao gospođicu Savršenu?“

„Zapravo, tražim gospođicu Skoro-pa-savršenu. Ne, nisam je pronašao.“

„Misliš li da ćeš je naći?“

„Ne. Ali me to ne sprečava da je tražim.“

„Čitao si suviše ljubavnih romana. Vrati se u realnost. Što pre, to bolje za tebe. Opet, ja sam čitala drugačije štivo.“ Od onoga što je video u njenim zelenim očima, naježile su mu se dlake na vratu.

„Jesi?“ Trudio se da ne primećuje vreli dlan koji je spustila na njegovu butinu. Lakše bi ignorisao slona koji mu skače po stopalu. „Ovaj... Nisi mi odgovorila šta se to dešava kod tebe? Konačno si se zaljubila?“

Frknula je. „Naravno da ne. Odličan je materijal za muža. Stariji četiri godine, relativno zgodan, jedinac, ima dobar posao, svoj stan, vozi volvoa, njegovi su mu ostavili prilično imanje. Najlepše od svega, mada malo morbidno, je što su njegovi na boljem mestu. Neću imati svekrvu da mi zvoca.“

„To nije morbidno, već bolesno. Vidim, sve si lepo isplanirala. A ljubav?“

„Ih, što si naivan. Možda i bude toga, možda čak i sa njim.“ Nasmejala se kao da je ispričala urnebesno smešan vic. „Mnogo si ti romantičan, za nekoga ko tvrdi da je pesimista.“ Šaku je pomerila neznatno naviše. „Šta kažeš da dovršimo piće kod mene?“

„Ja nisam ni počeo da pijem. Konobarima se ovde baš i ne žuri.“

„Ne filozofiraj.“

„Zar nisi dobila?“

„Ne sećam se da ti je to smetalo. Uostalom, to je priča da ga se rešim. Tek za dva dana treba da dobijem. Dakle, hoćemo li da vidimo da li još uvek ima one životinjske hemije među nama? Ne poriči da ništa nisi osetio kada si me video. Poznajem i ja tebe.“

„To je to? Hemija,a? Ništa više? Gde su nestale emocije? Leptirići?“

„Počinješ da me nerviraš. To ti je jedna. Kada dođemo kod mene u stan, možeš da me mrziš, baš kao nekada. I između nas nikada nije bilo ništa osim čistog, dobrog seksa, znaš to i sam.“

„Znam. Ipak, pitam se ima li negde na svetu....“ Utihnuo je.

Ustala je. Nedostajao je izvor vetra i da bude filmski. Imao je dovoljno vremena da dobro pogleda svaku oblinu njenog tela, pre nego što je obukla kaput. Voda mu je krenula na usta dok se prisećao stvari koje su radili. Ne! Povikao je na sebe. Nećeš otići sa njom. Gora je od đavola. Kada njemu prodaješ dušu, postoji maleni tračak nade da ćeš uspeti da je otkupiš. Ako kreneš sa njom, u najboljem slučaju završićeš kao paranočni cinik, i pogazićeš sve izdanke nade da ćeš jednog dana naći dom, ljubav, mir. Možda ćeš sutra i ti završiti kao ovaj njen jadnik. Sve se vraća, sve se plaća. Zamislio je svoju dobru stranu kako stoji ispred njega i udara mu šamar. Potom ga grabi za ramena i snažno drmusa.

Pržeći ga vrelinom daha, nagela se i šapnula mu na uho: „ Mogu da uradim špagu.“

Ustao je i uzeo jaknu. Dok je obmotavao prste oko njenih, i koračao ka izlazu, imao je utisak da je, tamo, kod stola zaboravio nešto vrlo, vrlo važno.