Recikliranje (1/3)

           Iz čvrstog sna probudlia ju je zvonjava fiksnog telefona. Naglo se uspravila u sedeći položaj. Misao prožeta strahom, koja ju je razbudlia u trenutku, bila je: „Kasnim!“. Malo dezorjentisana, odgovorila je na poziv. Bila je to hotelska služba buđenja. Ipak ne kasni, sve teče po planu. Dozvolila je sebi trenutak da se opusti.

            Dok je ispijala jaku i gorku kafu u hotelskom restoranu, posmatrala je ljude oko sebe. Primetila je da samo ona sedi sama. Ok, u nepoznatom je gradu, i došla je samo da bi držala predavanje na godišnjem okupljanju vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti marketinga, ali ta činjenica nije sprečila da jedna kutija padne sa police u podrumu njenog mozga i otvori se. Dok je užurbano trpala sadržaj nazad u kutiju, posekla se na pitanje „Šta to nije u redu sa mnom?“.

            Uzdahnula je duboko – umorno. Već skoro četiri godine nema muškarca u njenom životu. Bilo je nekoliko avantura, ali i to je odrađeno dok je bila pod malo većom količinom alkohola, i čisto radi zadovoljavanja najosnovnijih poriva.

            Sa bivšim sa kojim je bila u vezi još od treće godine fakulteta, raskinula je, jer ga je, najjednostavnije rečeno, prerasla. Poslužio je svrsi. Voleo ju je bezuslovno, bio odlična podrška i oslonac. Na početku veze, mislila je da i ona voli njega i da će to biti za čitav život. Međutim, negde usput, prestao je da napreduje. Želeo je obične stvari, što je nju na smrt plašilo. Odlučila je da napusti brod, dok nije potonuo do kraja.

            Nakon toga, kao da ju je neko prokleo. Jednostavno nije uspevala da sretne nekoga ko će je zainteresovati. Trudila se da upoznaje nove ljude. Ipak, bili su ili suviše fini, ili suviše slični bivšem, ili suviše različiti, bilo je kretena i bilo je po svemu savršenih – samo što im je nedostajalo Ono nešto.

            Polako je odustajala od svega, ali nije želela da spušta kriterijume, iako se činilo da niko neće proći u drugi krug. Nije uspevala da shvati u čemu je problem.

            Ona je uspešna i nezavisna. Zna koliko je inteligentna. Zna koliko je lepa, i kako deluje na pripadnike suprotnog pola, a ponekad i na pripadnice istog pola. Isto tako osećala je da joj treba muškarac u životu, neka vrsta promenljive konstante, i prezirala je sebe zbog toga. Potreba je znak slabosti.

            Zapravo, kada bolje razmisli, želela je kliše. Želela je ljubav. Želela je da je neko dočeka u stanu kada umorna dođe sa posla, želela je poljubac, toplu kupku, zagrljaj i maženje pred spavanje, a opet, ispod te nežnosti morala je da ključa strast. Umesto toga imala je dva malena kaktusa koji su samo umeli dobro da slušaju, a u poslednje vreme, činilo se da i to rade sa pola uha.

            Uzdahnula je duboko – umorno. Odložila je praznu šolju, i pomislila kako bi bilo bolje da je popila čašu belo vina – ili možda flašu. Ustala je i zaputila se ka izlazu iz hotela, u nameri da prošeta.
(Nastavak)