Cvetak zanovetak

Trgao se na zvuk zvonjave mobilnog telefona. Kada je video ko ga zove, iznervirao se. Potom je rekao sebi da se smiri, i nastavio da se nervira. Duboko je udahnuo, pročistio grlo i javio se: „Da?“

„Ćaaaoooo...“, začuo je otegnuti glasić svoje devojke, „šta radiš?“

“Baš ono što sam ti rekao da ću raditi kada smo naš četrdesetpetominutni razgovor privodili kraju. Sećaš se, to je bilo pre... nepunih sedam minuta.“, trudio se da prikrije fizičku i psihičku iscrpljenost.

„Znači i dalje radiš prezentaciju?“, tugaljivo je upitala.

„Jedva da sam počeo.“,odgovorio je rezignirano.

„A šta misliš da se vidimo kasnije?“, veselo zacvrkuta ona.

Čula je kako on polako puni pluća vazduhom, kao da istim pokušava da se udavi. Sa druge strane slušalice, on je pokušao nehajno da prođe prstima kroz  kosu. Kada je pogledao u šaku, bila je puna vlasi kose, koje su imale zdrav i jak koren.

Smirenim glasom koji je podrhtavao od potisnutog besa, reče joj: „ Moram da dovršim prezentaciju. Nakon toga idem do grada da se vidim sa kolegama, da popijemo nekoliko piva dok gledamo utakmicu. Sve ovo sam ti rekao još pre dva dana.“

„Tebi nije stalo do mene. Ne želiš da ulažeš u našu budućnost. Očigledno smatraš da naša veza nije vredna truda. Svi i sve ti je preče od mene. Ja pokušavam da našu vezu podignem na viši nivo! Ja se trudim! Ali ti... Ti... Hoće li te ubiti ako večeras ne odeš da se vidiš sa njima? I ako, za promenu, malo pažnje posvetiš meni?“

Dok je ona demonstrirala mogućnosti najnovije dopune softvera za jezik pod nazivom Rafalna paljba 1200/1 ( broj reči/minut, prethodna verzija je bila daleko slabija – 1120/1) on je počeo da razmišlja o nečemu lepšem.

Zamislio je kako se stvorio pored nje i i iznenađen izraz njenog lepog lica. Nežno bi joj uzeo telefon iz ruke, i prošao bi prstima kroz njenu tamnu, gustu kosu dok bi ona u njegovim očima videla samo ljubav. UPS! „To što vidiš nije ljubav, kučko!“, viknuo bi na nju, a onda bi joj povukao kosu unazad, terajući je da zabaci glavu. Dok bi otvarala usta da vrisne, nabio bi joj telefon do krajnika, a onda ga gurnuo još malo dublje.

Nije stigao da izgustira tu scenu do kraja, kada ga je tišina sa druge strane slušalice opomenula da se vrati u stvarnost. „Šta te zapravo muči?“, upitao ju je.

„Nemam šta da obučem, a za sat vremena treba da se vidim sa Sonjom.“, skoro da mu je zaridala u slušalicu.

„Imaš dva ormara prepuna odeće, a ono što ti je razbacano po fotelji i podu sobe, neću ni da računam.“

„Da, ali to je sve staro. Znaš kakva je ona. Uvek kada izlazimo, pojavi se sa bar jednim novim komadom garderobe na sebi.“

Učinilo mu se da je propustio nešto bitno što je ona izgovorila, a onda mu je sinulo. „Stani malo...“, izgovorio je to kao Patak Dača kada tek nakon nekog vremena shvati da ga je Duško Dugouško namagarčio. „Rekla si da za sat vremena ideš da se vidiš sa Sonjom. Ta vaša „viđanja“ traju satima. Kako bi se onda kasnije videla sa mnom?“

„Pa, i ne bih. Samo sam proveravala da li me voliš i koliko ti je stalo do mene. Međutim, ti si pokazao svoje pravo lice, i ja sada ne znam....“

Prekasno je shvatio da je aktivirao Rafalnu paljbu, koja je pretila da se samonadogradi na neku bolju verziju. Grozničavo je razmišljao kako da se spasi.

„Cipele!“, skoro je dreknuo u slušalicu.

„Šta?“

„Šta ćeš obuti?“, sada već smireno nastavi on. „I jesi li razmislila šta ćeš staviti od nakita? Ona ume da bude prilično zajedljiva po tom pitanju prema drugim devojkama. Uvek ističe da voli jednostavnost. I doooobro razmisli šta ćeš da obučeš, inače će nebrojeno puta pomenuti da si teža od nje dva kilograma. Da je citiram:  Nije to mnogo, ali draga, možda bi trebala da razmisliš o dijeti.“

„E, moram da idem!“, nervozno ga prekinu. „Stvarno nemam vremena da ćaskam sa tobom sada. Ljubim.“

Licem mu se razli osmeh blaženog zadovoljstva kada iz slušalice začu signal za kraj veze.