Zaborav

            Sećanje na kragnu kaputa koja je mirisala na mešavinu mirisa njene kože i parfema. Čaša votke.

            Sedeo je na obali nepreglednog okeana, naslonjen na dasku za surf boje usirene krvi. Talasi su  zaklanjali sunce koje je jedva prošlo zenit. Ipak, do njegovih stopala stigle bi samo mrvce te snage, jedva dovoljne da mu okvase prste.

            Poletno je ustao i zgrabio dasku. Potrčao je ka vodi i bacio se u nju. Legao je na dasku i nakon nekoliko zamaha rukama, popeo se na nju i uhvatio prvi talas.
            Talasi su ga udarali, kidali, sve dok i sam nije postao voda. Iscrpljen i srećan, izašao je na obalu.

Miris njene kože i parfema. Čaša votke.

            Sedeo je na obali okeana naslonjen na dasku za surf boje krvi. Da su talasi nekoliko metara veći, zaklonili bi sunce.
            Podigao je dasku i zaputio se ka vodi. Nije dugo surfovao. Vratio se na obalu, i nezadovoljan seo na pesak. Talasi su bili...dobri. Uobičajeni. Nezanimljivi.

            Miris njene kože. Čaša votke.

            Sedeo je na obali mora naslonjen na dasku za surf boje najfinijeg rozea. Posmatrao je vodu koja se blago mreškala i groteskno izobličen odraz sunca na njoj. Ništa od surfovanja.

            Čaša votke.

            Sedeo je na obali jezerceta. Sunce je pržilo. Ukopavao je nožne prste u meki pesak, kada se naglo ukočio, a potom opustio. Iskusio je deja vu. Samo na trenutak, učinilo mu se da su talasi zaklonili sunce i da će se obrušiti na njega.

            Čaša votke. Čaša votke.

Sedeo je na vrelom pesku i udisao vonj sopstvenog tela.

Dno.