Igra

Rad: Maja Majolinica
http://majolinica.blogspot.com/

http://www.majolinica.com/

Dok je sedeo na klupi i lenjo žvakao zalogaj sendviča sa šunkom, shvatio je da na posao dolazi samo zbog pauza za doručak. Naravno, tako je razmišljao kada su dani bili sunčani i bez mnogo vetra. Kada bi ga loši vremenski uslovi sprečili da obeduje u parku, pa... Davao bi sve od sebe da posao otaljava, a ne da ga radi. Takođe bi sa velikom dozom mrzovolje i pesimizma ubijao svaku iskru pozitivnog raspoloženja koja bi zalutala u kancelariju.

„Sve u svemu današnji dan je p r e d i v a n.“, razmišljao je. Mislima se teleportovao na sunčanu plažu negde u Brazilu. Otpio je gutljaj ledenog koktela, dok je preko ivice čaše posmatrao skladne obline tamnopute konobarice koja mu je donela piće. „Nešto nije u redu sa ovom slikom.“, pomislio je. Baš kada je počeo da radi copy-paste konobarice, i da postavlja replike u neposrednoj blizini ležaljke, koncentraciju mu poremeti mačka koja mu  je ušetala u vidno polje.

Bila je blistavo bela. Delovala je dobro uhranjena, i mada nije mogao da primeti ogrlicu na njoj, videlo se da nije lutalica. Za razliku od uličnih mačaka, u čijim očima se mogao videti samo strah ili agresija izazvana strahom, u očima ove mačke videla se dosada i blaga nezainteresovanost. Pored toga, jedno oko joj je bilo tamnozeleno, a drugo svetloplavo.

Prišla je i sela ispred klupe, malo van njegovog domašaja. Zapiljila se u njega i počela da pomera rep levo-desno, na onaj dobro poznat mačiji način kada vidi poslasticu. „Ako nastavi ovako da me gleda, ubediće me da sam miš i da je krajnje vreme da pokušam da joj pobegnem i tako započnem igru.“.

Osetio je poriv da joj prstima prođe kroz krzno na glavi, i da je počeška. Nije hteo da ustane i ode do nje. Želeo je da ona dođe njemu.  Prvo, morao je da pokaže (kome???) da je on superiorniji, i da ona treba da se pokori njegovoj volji. Drugo, videlo se da ovo nije uobičajeni primerak mačaka. Pokoriti je predstavlja izazov. A on voli izazove. Na kraju krajeva, to je samo mačka, biće to lak posao.

Pretpostavio je da klasično „macmac“ neće upaliti, ali je ipak pokušao. Mačka je samo zevnula. Otkinuo je komadić hleba i bacio ga ka njoj. Nije se ni mrdnula. Zamjaukao je najbolje što je umeo. Na to je samo trznula ušima. Mačketina je počela da ga nervira. Kada bi barem prestala da maše repom.

Odlučio je da preduzme drastične mere. Izvadio je list šunke iz sendviča i bacio ga ka njoj. Pogrešno je procenio aerodinamičnost šunke i snagu kojom treba da je baci, pa joj je pala na glavu. Nečim što je ličilo na nervozan pokret, otresla ga je šapom, i počela da čisti krzno gledajući ga prekorno. Izgledalo je kao da neće dobiti rat sa ovom mačkom, kada se dosetio ideje dostojne velikih umova, baš kakav je njegov. „Ovome nećeš odoleti.“, prošaputao je.

Izvukao je pertle iz obe cipele. Spojio im je po jedan kraj, tako povećavajući dužinu. Zatim je na jedan kraj privezao hemijsku. Kada je hemijsku bacio ispred mačke, izgledalo je da su instinkti preovladali, i da će skočiti i zgrabiti improvizovanog miša. Međutim, osim blagim trzajem grudnih mišića, ničim nije pokazala zainteresovanost. Ponovo je zevnula, maksimalno otvarajući čeljust. Malo je nakrivila glavu na stranu, i  posmatrala ga sa izvesnom dozom sažaljenja.

Nakon nekoliko minuta mlataranja rukom po vazduhu i povlačenja pertli – odustao je. Prokleta mačketina! Upropastila mu je dan. Ostao je polugladan i sada još mora uvlačiti pertle u cipele. Lupio je nogom u beton i dreknuo na nju u nameri da je otera. Mačka nije ni trepnula. Da sve bude još gore, smeo se zakleti da se ona sammozadovoljno osmehuje.

Čist, zli bes nemoći putovao je maksimalnom brzinom od mozga ka šaci. Zgrabio je sendvič, i hitnuo ga ka njoj. Neverovatnim refleksom, spustila se na stomak, zarotirala zadnje noge za stoosamdeset stepeni, odrazila se i uhvatila sendvič u letu. Pala je na zemlju, kotrljajući se sa sendvičem među šapama. Nekoliko trenutaka se borila sa njim, a onda je otkinula parče hleba. Noseći ga u zubima, pobedonosno se uputila ka klupi.

On nije mogao da veruje svojim očima. Mačka je graciozno skočila na klupu i spustila parče hleba u njegovo krilo. Počela je da prede i da se trlja o njega, umiljavajući mu se. Dok ju je, još uvek iznenađen razvojem situacije, češkao iza uha zapitao se šta je ona bila u prošlom životu.

Prestao je da je mazi i posvetio se vraćanju pertli. Ona se trljala o njegov lakat u pokušaju da privuče pažnju. Kada je završio, još jednom ju je počeškao po glavi, i zaputio se nazad na posao.

Nije došao do ulaza u zgradu, a već je potpuno zaboravio na susret u parku.